Ona je bila prava lepotica, ali iz nekog razloga je ipak odlučila da bude sa mnom. Zavolela me je iskreno i od srca je želela brak. Ja sam nizak, proćelav, često imam problema sa težinom. Jedino što sam duhovit i to sam koristio da bih osvajao žene. Na moju radost, upalilo je i sa mojom suprugom.
Nisam želeo da je izgubim, obožavao sam njeno telo, njeno lice, grudi, izvajane noge, svaki delić njenog tela.
Osećao sam se dobro kada sam s njom, da je dodirujem, ludeo sam od požude čim joj priđem. Bila je savršena u svakom pogledu. Jedini problem je u tome što nemamo puno toga zajedničkog. Mi smo već dugo u braku, tačno 12 godina, tako da je ovo o čemu pišem bilo davno. U međuvremenu smo dobili dvoje dece, a telo zbog kojeg sam nekada bio spreman da poginem je nestalo. Ugojila se sigurno 30 kilograma. Ponekad se toliko iznerviram što se ugojila da počnem da udaram pesnicom o zid. Znam da nije ona sasvim kriva i da porođaji mogu da pokvare ženi liniju, ali ipak, smeta mi. Osim što je nekada bila lepa, ona je i dobra osoba, što je retkost, i naravno da joj to što osećam ne bih rekao u lice. Međutim, osnovni razlog zbog kojeg sam se zaljubio u nju je nestao.
Osećam kao da sam zarobljen pored nje i svestan sam da sam površan, pogotovo imajući u vidu kako ja izgledam. U poslednje vreme sve više gledam druge žene i fantaziram o sek*u sa njima. Ne mogu da prihvatim to da nikada više u životu neću imati žestoki se*s sa prelepom ženom. Kad bismo bar moja supruga i ja imali o čemu da razgovaramo, bilo bi mi možda lakše, ali kao što rekoh, nemam puno toga zajedničkog. Sada čak razmišljam o mojoj bivšoj devojci, koja ni blizu nije bila tako dobra ženska kao moja supruga. Ostavio sam je zbog sadašnje supruge i sada mozgam o tome da li je to bila najveća greška u mom životu. Pitam se: da li sam budala što sam žrtvovao jednu divnu vezu zbog moje površnosti i prolazne lepote?
Nema komentara:
Objavi komentar